Kemal Malovčić - Biografija

[Radio Balkan Music]

Kemal Malovčić - Biografija



Kratke informacije o: Kemal Malovčić
Datum rođenja: 7. maj 1946
Mesto rođenja: Sanski Most
Prebivalište: Beč
Država: Bosna i Hercegovina
Zanimanje: Pevač
Žanr: Folk

Facebook: Na @ Facebook
Instagram: Na @ Instagram
Youtube: Na @ Youtube

Kemal Malovčić je bosanskohercegovački pevač narodne i folk muzike, koji je popularnost stekao 80-ih godina prošlog veka, hitovima „Okreće se kolo sreće“, „Ko gubi…“, „Oženi me babo moj“, „Rekla si mi da ne voliš zimu“ i drugima. Rođen je 6. maja 1946. godine u selu Okreč kod Sanskog Mosta. Živi i radi u Beču. U braku je sa Fadilom Malovčić. Ima četvoro dece, ćerku Editu i sinove Dženana, Kenana i Adina.

Prvi singl snimio je 1970. godine. Na njemu su bile pesme „Nevernice moja“ i „Sana“, a otpevao ih je u pratnji Ansambla Đorđa Negovanovića. Od tada do prvog albuma koji je izašao 1982. godine Kemal je objavio još 14 singlova i EP-ova. Na prva dva albuma sarađivao je sa poznatim harmonikašem Branimirom Đokićem i njegovim ansamblom.

U periodu od 1985. do 1991. godine sarađivao je sa Miletom Basom i njegovom grupom Južni vetar. Za to vreme je snimio sedam albuma na kojima su se našle njegove najpoznatije pesme. Zajedno sa kolegama Šemsom Suljaković, Sinanom Sakićem, Miletom Kitićem i Draganom Mirković pevao je širom bivše Jugoslavije. Bili su jedna od najpoznatijih grupa na ovim prostorima.

Početkom devedesetih godina odselio je u Beč, a od tada do danas (2019. godina) objavio je 15 studijskih albuma, sa kojih su se izdvojile pesme „Ranjeno je srce moje“, „Tek, tek“, „Sikter“ i mnoge druge. U pola veka dugoj karijeri snimio je brojne hitove koji su se prodavali u zlatnim, dijamantnim i platinastim tiražima, te pevao širom sveta. Mnogi ga svrstavaju među najbolje pevače narodne muzike na ovim prostorima. Do 2019. godine snimio je ukupno 25 albuma, te 16 singlova i EP-ova.

Karijera

Prvu singl ploču sa pesmama „Nevernica“ i „Sana“ Kemal Malovčić je objavio 1970. godine. Kao autor teksta i kompozicije potpisan je sam pevač, a otpevao ih je uz pratnju Ansambla Đorđa Negovanovića. Već naredne godine Izdavačka kuća „Diskos“ je objavila njegovu drugu ploču sa pesmama „Skitnica“ i „Suzana, ljubavi“ koje je izveo s Ansamblom Miodraga Mitrovića.

Te godine započeo je saradnju sa Dobrivojem Ivankovićem, Dragišom Jovovićem i Vukadinom Majkićem koji su napisali tekstove i komponovali njegove numere „Otkad saznah da me vara“, „Tiho, tiše, pevajte mi“, „Vrati mi se nevernice“ i „Pesma sudbine“. Objavljene su na EP-u koji se u prodaji našao u novembru 1971. godine. Kemal se ponovo dobro snašao u ulozi autora muzike za dve pesme, a ovoga puta otpevao ih je u pratnji Ansambla Duška Radančevića.

Isti muzičari su ga pratili i na sledećem singlu koji je objavio 1972. godine. Na toj ploči su bile numere „Tražim pravu stvar“ i „Plačem svaki dan“. Sa svakom novom pločom koju je objavio Kemalova popularnost je bivala sve veća.

Naredne godine snimio je EP sa pesmama „Jedna noć neverstva“, „Ne mogu da volim“, „Zbog tebe sam patio“ i „Lipovački vez“. Među autorima tekstova i kompozicija pojavljuju se Ratomir Ivanović, Dobrivoje Ivanković, Stevica Spasić i Kemal Malovčić. Numere je izveo u pratnji Ansambla Radoja Mitrovića Brajevca.

Singl ploče „Ne smem da te volim“ i „Ti ne plači stara majko“ Kemal je snimio i objavio 1974., a već sledeće godine publika je mogla da čuje pesme „Što nam svadbu odgodi“ i „Ajka Banjalučanka“. S Ansamblom Ljube Radosavljevića snimio je numere „Kunem tebe i tvoje venčanje“ i „Sine, sine“ koje su za vrlo kratko vreme postale veliki hitovi.

Tradiciju da svake godine svoju publiku „počasti“ sa dve nove ploče nastavio je i 1977. godine. Naime, „Diskos“ je u aprilu u prodaju pustio singl sa pesmama „Senada, Senada“ i „Tu si pored mene, ali šta to vredi“. Nešto kasnije njegovi slušaoci imali su priliku da kupe ploču sa pesmama „Pit’o sam je bil’ se udala“ i „Samo kod mene tuga srcem vlada“. Obe je komponovao sam, a tekst za drugu numeru napisao je Derviš Softić.

Ansambl Milana Radosavljevića pratio ga je tokom snimanja pesama „Čuvaj draga našu ćerku“ i „Idi druže svom rodnom kraju“ koje je „Diskos“ objavio 1978. godine u vidu singla. Posle toga je započeo saradnju sa Tomicom Miljićem koji ga je sa grupom svojih muzičara pratio na sledećoj singl ploči sa pesmama „U trenutku pravom sudbina te posla“ i „Stiglo pismo od rođenog brata“. Osim Miljića, Kemalov saradnik na ovom, kao i na prethodnom albumu bio je tekstopisac Toma Marjanović. Muziku je ponovo komponovao sam.

Na sledećoj ploči sarađivao je sa Branimirom Đokićem i njegovim ansamblom. Singlica je objavljena 1979. godine, a na njoj su bile pesme „Hiljadu poljubaca ti šaljem draga“ i „Čobanice, ljepotice“. Aranžmane, muziku i tekstove pisali su Branimir Đokić, Siniša Ristić i Rade Vučković.

U junu 1981. godine Izdavačka kuća „Diskos“ objavila je Kemalovu ploču sa numerom „Lijep je život“ koju su napisali Miodrag Ilić i Rade Vučković i „Još na klupi srca stoje“ koju potpisuju Branimir Đokić i Dragan Šljivić. Prvi tiraž bio je oko 15 000 nosača zvuka, a s obzirom da se Malovčić u to vreme već afirmisao kao kvalitetan pevač, štampana su nova izdanja.

Prvi studijski album snimio je 1982. godine. Pored pesama koje je ranije objavljivao na drugim nosačima zvuka, na njemu su bile i numere „Ako možeš, preboli me“, „Ti ne živiš u mom domu“, „U mom srcu nađi svoje mesto, te „Lep je život ko zna da ga živi“ koju je publika odlično prihvatila. Kao autori muzike i tekstova potpisani su Mirjana Ilić, Mitar Mirić, Nijaz Zenković Zenki, Miodrag Melentijević, Veroljub Jovanović, Zorica Đurđić, Rade Vučković, Dragan Šljivić, te Branimir Đokić čiji je ansambl pratio Kemala na tom albumu.

Osam novih pesama našlo se na ploči koju je objavio naredne godine pod naslovom „Doviđenja, ja nemam strpljenja“. Pored naslovne, na tom albumu su bile numere „Fatima“, „Nije ona za tebe“, „Voli me, voli“, „Nije meni što se društvo ženi“, „Ukrao sam devojku“, „Moje su oči dve krupne suze“ i „Sedi, tu je mesto tvoje“. Ovog puta, Kemal je sarađivao sa Đokićem, Novicom Uroševićem, Neđom Mitrovićem i drugima.

Diskografska kuća „Diskos“ je 1984. godine izdala Kemalov treći studijski album pod naslovom „Škorpion sam ja“. Na njemu su bile numere „Spasi me“, „Teško mi je“, „Ne daj me“, „Muž i žena“, „Ne može to tako“, „Marina“ i „Došao sam mnogo kasno“. Prvi tiraž bio je 30 000 primeraka, a ova ploča je kasnije dosegla platinasti tiraž.

Sledeće godine započeo je saradnju sa Miodragom M. Ilićem poznatijim po nadimku Mile Bas. Rezultat te saradnje stigao je u vidu singla „Okreće se kolo sreće“ koji je za vrlo kratko vreme „poharao“ radijske top liste. Osim te, na ploči je bila i numera „Ja nisam srećan čovek“, a obe pesme Kemal je otpevao u pratnji Miletovog Anasambla Južni vetar.

Iste, 1985. godine objavili su zajedničku ploču. Na njenim koricama pisalo je „`Okreće se kolo sreće`, Kemal Malovčić uz Ansambl Južni vetar“. Na tom albumu su, osim, gore pomenutih hitova, bile i numere „Rekla si mi da ne voliš zimu“, „Pomiluj, draga, ćerku“, „Čekam te još uvek“, „Sad je kasno da se kaješ“, „Čemu se nadaš bez mene“ i druge.

Ova ploča donela je jedan sasvim drugačiji zvuk. Uz aranžmane i tekstove Mileta Basa, muziku Stevice Spasića, Cvijana Kojića i drugih, te orijentalne trilere po kojima je Malovčić postao prepoznatljiv, uspeh je bio zagarantovan. Tome svedoči i dijamantski tiraž koji je ovaj album dosegao.

S obzirom na popularnost koju je doživeo sa prethodnim, njegovi obožavaoci jedva su čekali da se u prodaji pojavi novi album Kemala Malovčića i Južnog vetra. Na njihovu radost, već 1985. godine izašla je ploča „Ko gubi…“. Pored naslovne, sa njega su se izdvojile i pesme, hitovi su postale i „Zumro, Zumro“, „Lažeš da si srećna“, „Pripala si meni“, „Nije za tebe Alija“ i druge.

Sa Šemsom Suljaković, Miletom Kitićem, Sinanom Sakićem i Draganom Mirković činio je tzv. veliku petorku Južnog vetra koja je 1986. godine krenula na veliku turneju širom bivše Jugoslavije. Pevali su u velikim gradovima, ali i u malim mestima i selima, a njihovi koncerti imali su rekordnu posećenost.

Usledila je ploča „Oženi me babo moj“ iz 1987. godine sa numerama „Tamna noći“, „Hej malena, oko plavo“, „Vrati mi sreću, devojko“, „Pokušaj bar malo sa mnom“ i drugima. Naslovna pesma je za vrlo kratko vreme postala veliki hit, te jedna od Kemalovih najtraženijih na nastupima kojih je bilo sve više.

Sedmi studijski album, a treći koji je snimio sa Južnim vetrom objavila je Diskografska kuća „Diskos“ iz Aleksinca. Nazvan je kratko – „Kemal“, a sastojao se iz pesama „Sve mi ide naopako“, „Šta mi to rade…“, „Svet je lep“, „Zajedno u život novi“, „Ne varaj se“, „Onaj što za tebe živi“ i drugima. Aranžmane su pisali Perica Zdravković i Mile Bas, a među autorima tekstova su bili Vesna Petković i Zdravko Đuranović.

Ploča “Prosjak ljubavi“ izašla je već sledeće godine. Na njoj je bilo devet pesama, poput „Napijem se pa sve zaboravim“, „Čiji svatovi noćas pevaju“, „Sedim u kafani“, „Jedna žena, jedna priča“, „Snežana“ i drugih. Muziku su komponovali Perica Zdravković i Sava Bojić, aranžmane pisao Mile Bas, dok se među autorima tekstova pojavljuju Tešo Mrkonjić, Nikola Grbić, Miodrag Radomirović, Bogdan Kostadinović, Dragan Ćosić i drugi.

Novi Kemalov album „Diskos“ je objavio 1989. godine pod naslovom „Caru ide carevo“. Pored naslovne pesme publika je odlično prihvatila i numere „Zgodna, a sama“, „Povedi me srećo“, „Idi, voljena, idi“, „Svi naši drumovi“ i druge. Velika petorka Južnog vetra postala je najpoznatija „muzička firma“ na ovim prostorima. Punili su stadione, koncertne dvorane i druge prostore, a publika ih je obožavala.

Poslednju zajedničku ploču sa Južnim vetrom Kemal je objavio 1991. godine pod naslovom „Ti si moj 13. broj“. Osim ove, na tom albumu su bile i pesme „Moj je život ruševina“, „Zdravo druže, kako je“, „Ključ od tvoga srca“, „Znaju drugovi, Lela“, „Ti si moje zlato“ i druge. Većinu tekstova napisali su Miodrag Radomirović i Suada Demirović, a muziku i aranžmane uradio je Mile Bas.

Raspad Jugoslavije iz kojeg je nakon toga proizašao rat u njenim bivšim republikama doveo je i do raspada Južnog vetra. Malovčić je odselio u Beč, gde je otvorio kafanu i nastavio da snima kasete. Započeo je saradnju sa Džavidom Ljubovcijem i njegovim bendom, koja je rezultovala albumom „Kemal“ iz 1993. godine, a koji je sniman u Beču.

Na njemu su bile numere „Ko gubi u ljubavi“, „Zaljubljeni, ostavljeni, rastavljeni“, „Trista dana“, „Nisi tu“, „Varalice“ i druge. Tekstove su mu pisali Ešref Hadžić, Hido Doličanin, Ruždija Krupa i drugi. Tih godina održavao je koncerte pod sloganom „Bošnjaci Bošnjacima“ čiji cilj je bio prikupljanje sredstava za pomoć njegovim sunarodnicima u ratom zahvaćenoj Bosni i Hercegovini. Jednom prilikom je priznao da su prikupili šest miliona nemačkih maraka koje su tajnim putem dostavili Armiji BiH.

Malovčić je nastavio saradnju sa Džavidom Ljubovcijem i na sledećoj kaseti koju je objavio 1994. godine pod naslovom „Neka paša, neka aga“. Pored naslovne, na tom albumu su bile i numere „Mogu lako da pogriješim“, „Hujrija“, „Za Bosnu sam pao“, „Na Drini ćuprija“, „Za tebe mjesta u dženetu nema“ i druge.

Kemalov trinaesti album objavila je 1995. godine Produkcijska kuća „Avaz“ pod naslovom „Trn u oku“. Sastojao se iz osam novih pesama, a publika je dobro prihvatila numere „Ej vala, Šaho“, „Igraj“, „Zar sam ostao sam“, „Ne kunem te“ i druge.Dve godine kasnije je u saradnji sa Diskografskom kućom „In Takt Records“ izdao CD „Neka pjesma krene“. Tekstove za pesme s ovog albuma pisali su Bratislav Zlatanović, Fahrudin Pecikoza i Suada Demirović, dok kompozicije i aranžmane potpisuje Suad Jakić Šule. Na tom CD-u su, pored naslovne, bile i pesme „Nije ljubav milostinja“, „Ne voli me, a volim je“, „Zbog nje ja sam…“, „Tvoje ime u mom srcu“ i druge.

Nastavio je saradnju sa Džavid i Fahro bendom te Izdavačkom kućom „Avaz“ koja je iste godine objavila Kemalovu kasetu „Eh, da sam, da sam, da sam“ sa numerama „Gore pisma, dole slova“, „Plakala, smijala“, „Kad s pameti nisam skren`o“, „Usamljena srca“ i drugima. Uglavnom je nastupao u inostranstvu, ali se, čim su se stekli uslovi, pojavio i na koncertima u rodnoj BiH i Srbiji.

Šesnaesti album u karijeri Malovčić je izdao 1999. godine pod naslovom „Kolo sreće se okreće“. Sastojao se iz pesama „Samo bol“, „Dođi, dođi mi ti“, „Gdje god bila“, „Za tebe je ljubav igra“ i drugima. Njegovi verni obožavaoci ponovo nisu ostali ravnodušni, pa su nove pesme prihvatili s oduševljenjem.

Produkcijska kuća „Grand“ je iste godine objavila njegov CD pod imenom „Kemal Malovčić“. Na njemu su bile numere „Haljina“, „Tanak led“, „Srećni prolaz“, „Pjesmo moja“, „Greška“ i druge. Otpevao ih je u pratnji Favoritti benda.

Posle dve godine pauze koju je popunio nastupima i koncertima bosanskohercegovački pevač je 2001. godine izdao CD pod naslovom „Ranjeno je srce moje“. Premda se upravo ta pesma izdvojila kao favorit među ljubiteljima njegove muzike, veliki uspeh doživele su i ostale, poput „Neću se ženiti“, „Kraljica“, „Sjenke“, „Plačem“, „Jusuf aga“ i drugih.
Nastavio je saradnju sa Zlatanovićem, Pecikozom i Demirovićevom koji su, između ostalih pisali tekstove za nove pesme. Diskografska kuća „In Takt Records“ je 2002. godine izdala njegov CD „Car ljubavi“, sa pesmama „Stalo ti je do mog srca“, „Ljubio sam“, „Hej, crne oči te“, „Zina iz Cazina“ i drugima.

Dve godine kasnije Kemal Malovčić je otpevao pesmu „Tek, tek“ koja je stekla veliku popularnost među ljubiteljima folk muzike. Tako se ujedno zvao i njegov novi album koji je objavio 2004. godine. CD se sastojao iz pesama „Kitiću te krnom srmom“, „Suze teku“, „Ja volim je“, „Carinik“, „Australija“ i drugih.

Posle toga je započeo saradnju sa Produkcijskom kućom „Renome“ iz Bijeljine koja je 2006. godine objavila njegov CD „Sretan put“. Sa njega su se, pored naslovne, izdvojile i numere „Lažu te malena“, „Svako sebi“, „Čigra“, te duet sa Fadilom Fazlijom „Hoćemo li druže“. Ipak, kod publike je najbolje „prošla“ pesma „Burma“

Već sledeće godine „Renome“ je izdao Kemalov 22. studijski album pod naslovom „Sikter“. Većinu tekstova napisali su on i Safet Čalaković, dok kompozicije potpisuje Bekir Agić. Na tom CD-u su bile numere „Zgodna, al’ nezgodna, „Bez mene si mrtva žena“, „Tajni izlaz“, „Šeik“ i druge. Ipak, posebno su se izdvojile naslovna i pesme „Trag od burme“ i „Vrati se Neno“.

Nastavio je saradnju sa Bekirom Agićem i na sledećem projektu. Godine 2009. godine u prodaji se pojavio CD pod naslovom „Deveram“. Pored naslovne pesme, na njemu su bile i numere „Neljubljena“, „Maturska haljina“, „Baraba“, „Prva cigareta“ i druge. Ipak, među najpopularnijim je bila pesma „Jači nego ikad“ koju je otpevao sa kolegama iz Južnog vetra – Šemsom Suljaković, Sinanom Sakićem, Draganom Mirković i Miletom Kitićem.

Devet novih i pet bonus pesama Malovčić je izdao na CD-u „Dame imaju prednost“ iz 2011. godine. Pored naslovne, tu su bile i numere „Da li ti sad značim“, „Prosili su je“, „Jedan je život“, te duet sa Zijahom Suljanovićem pod naslovom „Bosančice“. Odlučio je da svoju vernu publiku počasti sa starim hitovima „Došao sam samo da te vidim“, „Gdje si sada leptirice moja“, „Gori, gori srce“, „Lažeš da si sretna“, „Okreće se kolo sreće“ i „Ranjeno je srce moje“.

Dvadesetpeti studijski album Kemal je objavio 2016. godine. Dao mu je simbolično ime „Kralj pjesme“, a sastojao se iz numera „Rastanak bez svjedoka“, „Naopako sve“, „Petak ili srijeda“, „Legenda“ i drugih. Pesmu „Djeca Sanskog Mosta“ koju su aranžirali, napisali i komponovali Saša Katanić i Milenko i Jasmina Jakšić posvetio je svom rodnom gradu, a otpevao u duetu sa Hašimom Ćatićem. Na tom CD-u je bila i njegova interpretacija tradicionalne pesme „Hej Munira, gdje ti je Muharem“ koju su mnogi pohvalili.
Sledeće godine je održao veliki solistički koncert u Sanskom Mostu, povodom manifestacije „Ljeto na Sani“. Proglašen je počasnim građaninom te krajiške opštine.

Privatni Život

Kemal Malovčić je rođen 1946. godine u selu Okreč, 15-ak kilometara od Sanskog Mosta. Iako ne potiče iz muzičke porodice, te tvrdi da niko od predaka nije svirao niti pevao, Kemal i njegov stariji brat rano su zavoleli muziku. Brat je pevao i svirao bubnjeve, a Kemal je još kao dečak dobio svoju prvu harmoniku.

Šezdesetih godina 20. veka redovno se prijavljivao na audicije za pevače amatere u Sarajevu, ali, kako kaže, nije imao sreće. Sve dok ga u jednoj kafani nije čuo čovek iz Srbije koji ga je pozvao da dođe u Beograd i snimi ploču. To se i desilo krajem šezdesetih i početkom osamdesetih, a veliku popularnost donela mu je saradnja sa Južnim vetrom, sa kojim je nastupao širom bivše Jugoslavije.

Sa popularnošću su, u Kemalovom slučaju, dolazile i žene. O njegovim ljubavima mnogo se pisalo, a on priznaje da ih je bilo mnogo. Prvi put se oženio 70-ih godina, a prvo dete, ćerku Editu dobio je 1978. godine. Ipak, sa prvom suprugom se razveo. Sličan scenario desio se i sa drugom suprugom, a treću sreću je pronašao pored Fadile Malovčić s kojom ima troje dece, sinove Dženana, Kenana i Adina.

Najpoznatija među njegovom decom je svakako Edita Muslimović koja je u austriji i nemačkoj poznata po umetničkom imenu Madita. Edita se dugi niz godina bavi glumom i pevanjem. Glumila je u brojnim austrijskim i nemačkim serijama i filmovima. U periodu od 2005. do 2012. godine snimila je četiri studijska albuma koji predstavljaju kombinaciju popa, džeza, bluza i drugih žanrova.

Premda je Edita danas uspešna mlada žena, u medijima se mnogo pisalo o njenom odnosu sa ocem. Naime, jednom prilikom je priznala da ga pamti samo po lošem. S obzirom da je odrastala u Beču, a Kemal živeo i radio u Beogradu, bili su razdvojeni dugi niz godina. Čini se da mu Edita nije oprostila neke momente iz prošlosti, zato su njene izjave o ocu bile veoma oštre.

S druge strane, pevač je tvrdio da je izdržavao ćerku sve do punoletstva, te da se seća trenutaka koje su provodili zajedno. Godine 2017. mediji su objavili da su se Kemal i Edita nakon 20 godina pomirili i da funkcionišu dobro.

Malovčić je poznat i po tome što uvek otvoreno govori o situaciji na estradi, kolegama i svim pratećim elementima tog posla. Spreman je da pomogne kolegama za koje smatra da imaju kvalitet, a s druge strane se ne libi da negativno iskomentariše one čije radove ne ceni.

Zbog njegovog stila pevanja u jugoslovenskoj štampi se pisalo da je po profesiji hodža. Pevač je demantovao te napise, te neretko ponosno isticao da je po veroispovesti musliman. Malovčić ima državljanstvo Austrije i Bosne i Hercegovine.

Diskografija

Albumi

1982. Gdje si sada, leptirice moja (s Ansamblom Branimira Đokića)
1983. Doviđenja, ja nemam strpljenja (s Ansamblom Branimira Đokića)
1984. Škorpion sam ja
1985. Okreće se kolo sreće (sa Južnim vetrom)
1986. Ko gubi… (sa Južnim vetrom)
1987. Oženi me babo moj (sa Južnim vetrom)
1988. Kemal (sa Južnim vetrom)
1989. Prosjak ljubavi (sa Južnim vetrom)
1990. Caru ide carevo (sa Južnim vetrom)
1991. Ti si moj 13. broj (sa Južnim vetrom)
1993. Kemal (sa Džavid bendom)
1994. Neka paša, neka aga (sa Džavid bendom)
1995. Trn u oku
1997. Neka pjesma krene
1997. Eh, da sam , da sam, da sam (sa Džavid & Fahro bendom)
1999. Kolo sreće se okreće (sa Džavid bendom)
1999. Kemal Malovčić (sa Farho i Favoritti bendom)
2001. Ranjeno je srce moje (sa Džavid bendom)
2002. Car ljubavi 2004. Tek, tek
2006. Sretan put
2007. Sikter
2009. Deveram
2011. Dame imaju prednost
2016. Kralj pjesme

Singlovi i EP-ovi

1970. Nevernice moja / Sana
1971. Od kad saznah da me vara
1971. Skitnica
1972. Tražim pravu ljubav
1973. Jedna noć neverstva
1974. Ne smem da te volim
1974. Ne plači stara majko
1975. Što nam svadbu odgodi / Ajka Banjalučanka
1976. Kunem tebe i tvoje venčanje / Sine, sine
1977. Pit`o sam je bil` se udala / Sad kod mene tuga srcem vlada
1977. Senada, Senada
1978. Čuvaj draga našu ćerku / Idi druže svom rodnom kraju
1979. U trenutku pravom sudbina te posla / Stiglo pismo od rođenog brata
1980. Kemal Malovčić uz Ansambl Branimira Đokića
1981. Lijep je život ko zna da ga živi / Još na klupi srca stoje
1985. Okreće se kolo sreće / Ja nisam srećan čovek

Kompilacije

1974. Kemal Malovčić
1995. Stiglo pismo od rođenog brata
1996. Zaljubljeni, ostavljeni, rastavljeni / Šta ti bi (Kemal Malovčić / Zlata Šertović)
2001. Extra Best Of
2004. Hitovi
2010. Najveći hitovi